Život s dijabetesom tipa 1 donosi brojne izazove, ali i priliku da svakodnevno iznova otkrivamo vlastitu snagu. Stevan Stejić iz Novog Sada s dijabetesom živi od 2002. godine, a trčanje je postalo mnogo više od sporta – način života, izvor snage i prilika da vlastitim primjerom inspirira druge. Iza njega je više od 10.000 istrčanih kilometara, 45 polumaratona, osam maratona i dva ultramaratona. No, njegova priča ne govori samo o sportskim uspjesima, već i o upornosti, odgovornosti i važnosti pružanja podrške osobama s dijabetesom. Upoznajte Stevanovu priču i saznajte zašto najveća pobjeda nije uvijek medalja na cilju, nego spoznaja da nas dijagnoza ne mora definirati niti zaustaviti u ostvarivanju vlastitih ciljeva.
Dijabetes je dio mog života, ali ne i moja granica
Zovem se Stevan Stejić, dolazim iz Novog Sada i sa dijabetesom tipa 1 živim od 2002. godine. Za sve ove godine naučio sam da dijabetes jeste deo mog života, ali nikada nisam želeo da bude prepreka mojim snovima, ambicijama i ciljevima.
Trčanje je postalo mnogo više od sporta. Kroz njega sam upoznao sebe na neki drugi način, naučio koliko su važni upornost, disciplina i vera u sebe. Do sada sam istrčao preko 10000 km, 45 polumaratona, 8 maratona i 2 ultramaratona. Kada sam počeo, nisam mogao ni da zamislim da ću jednog dana trčati takve distance. Danas znam da se velike stvari ne dešavaju preko noći, već korak po korak, kilometar po kilometar.
Trčanje s dijabetesom: izazovi koji traže pripremu
Naravno, trčanje sa dijabetesom nosi svoje izazove. Potrebno je planirati, pratiti nivo glikemije i voditi računa o mnogo stvari o kojima drugi trkači možda ne razmišljaju. Ali sve je to deo moje svakodnevice i nešto što sam naučio da uklopim u svoj život. Ne želim da dokazujem da je dijabetes nevažan, već da pokažem da uz odgovornost, znanje i dobru pripremu možemo da ostvarimo mnogo više nego što smo možda nekada verovali.
Preporuke Američkog dijabetološkog udruženja o tjelesnoj aktivnosti.
Posebno sam ponosan na svoja dva ultramaratona, koja sam istrčao u razmaku od samo tri meseca. Svaki od njih nosi svoju priču, emocije i trenutke kada nije lako, kada se umor nakupi i kada moraš da pronađeš dodatnu snagu u sebi. Upravo u tim trenucima shvatiš koliko možeš da izdržiš i koliko je važno da ne odustaneš od sebe.
Podrška osobama s dijabetesom kao osobna misija
Pored trčanja, aktivan sam član Dijabetološkog saveza Srbije, osnivač sam i predsednik Udruženja osoba sa dijabetesom Diaverzum iz Novog Sada. Kroz rad saveza i udruženja trudim se da pomognem drugima, posebno deci i njihovim porodicama, jer znam koliko podrška znači kada se suočavaš sa nečim što će biti deo tvog života svakog dana. Verujem da svojim primerom mogu da pokažem da život sa dijabetesom može da bude ispunjen, aktivan i kvalitetan.
Za mene uspeh nije samo medalja, istrčana trka ili broj kilometara na satu. Mnogo mi više znači ako nekoga motivišem da počne da trči, da se pokrene, da poveruje u sebe ili da zbog moje priče drugačije pogleda na dijabetes. Ne smatram sebe nekim posebnim niti mislim da sam uradio nešto što je nemoguće. Samo sam pronašao nešto što volim i odlučio da ne dozvolim da me strah ili predrasude zaustave.
Pročitajte i prošli članak: Kako uskladiti sport, inzulin i razinu glukoze?
Najveća pobjeda nije medalja, nego inspiracija drugima
Nastaviću da trčim, da postavljam nove ciljeve i da pomeram svoje granice. Ne zato da bih nekome nešto dokazao, već zato što uživam u tome i zato što verujem da svojim primerom mogu da pošaljem važnu poruku.
Dijabetes je deo mene, ali nije sve ono što ja jesam. A dokle god imam volju, ciljeve i ljude koji me podržavaju, imam dovoljno razloga da nastavim dalje. Nekome ću možda biti razlog da počne da trči. Nekome da se ne stidi svog dijabetesa. A nekome da jednostavno ne odustane.
A to je, mnogo više od svih medalja.
Stevan Stejić
