Tip 1 dijabetesa autoimuno je oboljenje i patofiziologija same bolesti nije potpuno jasna. Zna se da treba da postoji genetska predispozicija (mada je ona prilično labava jer tek svaka šesnaesta osoba koja je u riziku, dijabetes zaista i dobije) i mora postojati neki faktor spoljne sredine koji će ceo proces započeti. Razne stvari su optuživane ali se nekako fokus na viruse usmerio. Opet, nije bas sigurno koji su to virusi i zašto kod nekog dijabetes izazovu a kod nekog ne. U svakom slučaju dijabetes je i dalje velika naučna nepoznanica i pristup terapiji je uglavnom iskustven.
Ono što je u iskustvu posebno važno naglasiti to je činjenica da ako hipergikemiju vrlo brzo dovedete pod kontrolu insulinskom terapijom, potreba za insulinom brzo opada i ako mudro smanjujete doze, izbegavajući hipoglikemije, nekoliko nedelja posle dijagnoze možete postići remisiju, privremenu reverziju oboljenja i isključit insulinsku terapiju ili ostati na jako malim dozama ili jednoj dozi. Što je ovaj postupak brži i efikasniji, remisija duže traje. I ono što je interesantno, može se više puta postići. Takođe je važno znati da kad se vraća insulinska terapija, osoba može biti na jako malim dozama ili na jednoj dozi dugo vreme, nekad i duže od 10 godina.
Postojanje sopstvene produkcije insulina u pankreasu, značajno je ne samo zbog malih doza i malog broja uboda već i zbog toga sto se insulin koji pankreas produkuje, čuva dok postoji dejstvo insulina datog injekcijom pa se on koristi kod grešaka u ishrani i drugih povećanih potreba tako da profili glikemije ostaju ravni i pored neadekvante doze koja je data injekcijom.
Dugo se verovalo da je remisija karakteristika samo tipa 1 dijabetesa. Tip 2 dijabetesa je potpuno drugi patofiziološki problem. Insulinska rezistencija iscrpljuje beta ćelije koje produkuju insulin i njihov funkcionalni broj se smanjuje a glikemija raste. Dugo se verovalo da se te ćelije gube zauvek ali ispostavilo se da su samo nefunkcionalne i aktivno se radi na načinima da se njihova funkcija povrati.
Ispostavilo se da je dobra glikoregulacija jedan od jednostavnih načina za to. Kineski naučnici su pre više godina pokazali da sličan efekat remisije posle dobre glikoregulacije postoji i kod tipa 2 dijabetesa. Ako se osobi sa visokom glikemijom da privremeno insulnska terapija i brzo postigne euglikemija, i ove osobe postići će remisiju i onda se dugi niz godina mogu lečiti oralnom terapijom.
Ovo je razlog da svaka osoba koja se zdravstvenoj službi javi sa visokom glikemijom (koja nije očigledno rana faza tipa 2 dijabetesa) dobije insulinsku terapiju bar neko vreme. Kada se glkemij normalizuju, ako se proceni da je tip 2 u pitanju, treba započeti oralnu terapiju kako to preporučuje ADA i EASD konsenzus.
Dugogodišnji predsjednik Dijabetološkog saveza Srbije. Internista koji se bavi liječenjem dijabetesa duže od 30 godina. Godinama aktivno doprinosi širenju aktualnih informacija o dijabetesu na društvenim mrežama.
