Kako postići normalan nivo šećera u krvi kod sportiste tinejdžera sa dijabetesom tip 1

Zdravo, ja sam Dejvid!

Tip 1 dijabetes mi je dijagnostikovan pre skoro 7 godina, kada sam imao 9 godina. Dijagnostikovan mi je dijabetes slično mnogoj drugoj deci- bio sam žedan, nisam se osećao dobro, izgubio sam mnogo kilograma. Nakon krvnih pretraga, moj pedijatar je nazvao i rekao nam da se odmah uputimo u hitnu službu jer sam u dijabetičnoj ketoacidozi.

Kada su mi postavili dijagnozu u bolnici, moj endokrinolog je od početka bio iskren prema meni. Direktno mi je rekao o problemima koji nastaju usled visokog šećera u krvi. Objasnio mi je da ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi, a inzulin to smanjuje. Rekao sam mu da jednostavno neću jesti ugljene hidrate. Nakon nekoliko nedelja borbe sa “rolerkoster” šećerima u krvi uz preporučenu dijetu sa visokim unosom ugljenih hidrata, moja majka je pronašla knjigu dr Bernstein i ja od tada sledim ishranu sa veoma niskim unosom ugljenih hidrata. Moji rezultati su bili toliko dobri da je nakon nekog vremena moja porodica kontaktirala doktora Bernsteina i već smo godinama prijatelji. U novije vreme radim kao stažist doktora Bernsteina, I produciram njegove Diabetes university video zapise na Youtube –u.

Ja sam sportista i voleo bih da podelim svoj pristup učestvovanju u sportu kao tinejdžer sportista sa dijabetesom tipa 1, dok sam na ishrani sa veoma malo UH. Na drugoj godini srednje škole sam i igram QB za više različitih fudbalskih timova i uz to treniram i košarku za JV tim. Pored toga sam i u klupskim timovima za te sportove, tako da je nivo moje aktivnosti i visok i učestao jer učestvujem u ovim sportovima tokom cele godine. Pomno pratim najbolje prakse doktora Bernsteina tokom mojih godina sportskih aktivnosti.

Evo kako pristupam danima treninga i takmičenja:

PRE AKTIVNOSTI
Moj glavni cilj pre svakodnevnog vežbanja ili dizanja tegova je da se pobrinem da sam imam normalan i stabilan šećer u krvi i da sam bez bolusnog inzulina u telu (ciljam na oko 4,7 do 5 mmol/l i nosim Dexcom CGM aparat). Treninzi su obično posle škole, oko 16:30, što znači da imam veliki ručak (uglavnom proteinski) sa velikim brojem regular insulin (humani insulin) da pokrijem taj proteinski ručak. Nekoliko sati posle ručka i nekoliko sati pre vežbanja, ja proverim svoj Dexcom i vađenjem krvi iz prsta i tada je moguće da mi je potrebna veoma mala korekcija (npr. jedna glukozna bonbona (1-2g glikoze)  ili četvrt ili pola jedinice insulina ). Ja izbegavam užine. Opet, cilj je osigurati da mi šećer u krvi bude u optimalnom rasponu i stabilan. Prava poenta je da budem siguran da nemam aktivni bolusni inzulin u telu  jer tako neću morati da igram „odbranu“ i da visokim nivoom šećera u krvi izbegnem hipoglikemiju. Prevencija hipoglikemije tokom sporta je moj glavni cilj. I sa tim ciljem, čak i ako mi šećer u krvi bude 6 ili 6,7 mmol/l, kada krenem sa treningom (što je viša glikemija od one koju obično volim), ipak ću izbeći da dajem korekciju, jer obično neće ići mnogo više od ove vrednosti, a volim da izbegnem hipo tokom treninga. Želim da se usredsredim na trening, a ne da se brinem zbog niskog šećera u krvi.

TOKOM AKTIVNOSTI
S obzirom da većinu svojih rutina vođenja bolesti obavljam pre treninga, ne moram mnogo da radim tokom takmičenja ili vežbanja. Pazim na šećer u krvi kako bi bio siguran da ne moram da uzimam glukozu i da držim tečnu glukozu u torbi, jer ona najbrže djeluje. U osnovi, svoju rutinu držim vrlo doslednom, što znači da nema stvarnih potencijalnih iznenađenja. Kako proveravam šećer u krvi? Koristim CGM. Iznenađujuće, nemam puno problema sa odlepljivanjem CGM-a. Nosim ga na ruci i koristim Johnson i Johnson-ov čvrsti flaster koji ga drži na mestu. Ali i bez CGM-a, bilo bi mi dobro kada bi koristio merač šećera u krvi tokom pauze za vodu.

NAKON AKTIVNOSTI
Nakon treninga, nivo šećera u krvi može da bude malo povišen (6 – 6,8 mmol/l), ali dok dođem kući, šećer u krvi obično sam padne za oko 1,7 mmol/l. Da do toga ne bi došlo, kada uđem u auto posle vežbanja pojedem nekoliko glukoznih bonbona i pratim svoj CGM dok krenem kući. Kad se vratim kući, jedem jedan ili dva obroka sa proteinom kao glavnim fokusom. Moj cilj je jesti puno proteina i nadoknaditi kalorije bez ugljenih hidrata, kako bih održao šećer u krvi normalan – tako da se fokusiram na visoku količinu proteina i visoku masnoću. Moj tipični obrok posle igre je velika šnicla, peciva i salata ili povrće. A moja mama pravi puno neverovatnih kolača sa niskim udelom ugljenih hidrata (prvo je saznala za njih na ovoj stranici, zato hvala ASveetLife!). Pored večere, radim i shake sa veoma visokom masnoćom / kalorijama i visokim proteinom koji pravim od surutke bez šećera i pavlake bez šećera. Jedna od stvari koju pokušavam izbeći svojim rutinama posle vežbanja je noćna hipoglikemija, koja se može javiti nakon aktivnosti visokog intenziteta. Ovaj šejk sa puno kalorija i malo Uh je moje tajno oružje i omogućava mi da stabilizujem nivo glukoze u krvi i uklonim potrebu da se budim cele noći kako bih popravio šećer u krvi. Uzgred, koristeći pristup doktora Bernsteina, znam koliko Humulina-R insulina (bolusni humani insulin) treba da uzmem za svaki obrok sa visokim proteinima i malo ugljenih hidrata koji jedem. Međutim, nakon sporta koristim određenu (manju) količinu bolusnog inzulina za određeni obrok nego što bih uzeo na dan kada ne treniram uz isti obrok. Tako, na primer, večera sa šniclom može da bude 8 jedinica R insulina za neaktivan dan, ali samo 5 jedinica nakon fudbalskog treninga.

Moj cilj sa ovim načinom vođenja dijabetesa je potpuno uklanjanje uticaja rollercoaster šećera u krvi i samo fokusiranje na to da budem tinejdžer koji se bavi sportom. Moj plan obroka da jedem puno proteina, čini se da se ne razlikuje od onoga što rade moderni sportisti. Samo koristim masnu energiju za gorivo u većem stepenu od većine zbog problema sa upotrebom insulina za pokrivanje energije ugljenih hidrata i održavanja šećera u krvi normalnim. Prelazak na ishranu sa malo UH je iskreno bila relativno laka tranzicija, i drago mi je što smo sve ovo shvatili. Koristi za mene su ogromne: rešim se straha od hipa, a da ne moram povećati šećere u krvi. U svemu tome, naučio sam da jedenje ugljenih hidrata pre igre, takozvano  “punjenje” ugljenim hidratima, nije potrebno za atletske performanse. U stvari, rollercoaster sa šećerom u krvi stvoren visokim ugljienim hidratima i visokim inszulinom uopšte nije optimalan za moje performanse, jer bih se osećao sporo i mučno. Moja poruka drugim tinejdžerima sa dijabetesom i njihovim porodicama je da je ne samo moguće, već i relativno jednostavno, imati iste šećere u krvi ili vrlo slične šećerima u krvi kao i bilo koji drugi sportista, uz održavanje vrhunskih atletskih performansi.

David Dikeman
David Dikeman je 16-ogodišnji tip 1 dijabetičar dijagnostikovan sa 9 godina. Od dijagnoze je sledio LCHP (low carb high protein, malo ugljenih hidrata puno proteina) protokol dr. Bernsteina i kontinuirano je postizao A1C od 5,0% i ispod, dok je prosek šećera u krvi bio u proseku oko 4,5 mmol/l. David je strastveni zagovornik lečenja dijabetesa tipa 1 i držao je predavanja u dečijim bolnicama i na konferencijama o ishrani i metabolizmu. Trenutno radi sa doktorom Bernsteinom kao stažista i ostvariće karijeru u oblasti medicine.

Link na originalni članak:
https://asweetlife.org/how-to-achieve-normal-blood-sugar-in-teen-athletes-with-type-1-diabetes/