Zbog čega tvoj doktor može sumnjati u prehranu sa malo ugljikohidrata (low carb)

Naša sjajna blogerica na beogradskoj adresi je prevela i prilagodila odličan tekst od Dr. Keith Runyan

Ja sam lekar u penziji koji je diplomirao na Emory University School of Medicine, 1986. godine.  Većina lekara koje sam tokom karijere sreo imaju na umu dobrobit pacijenta i žele da unaprede njihovo zdravlje.

Ukoliko ste se sa prednostima načina života sa malo ugljenih hidrata upoznali iz knjiga, članaka objavljenih u medicinskim časopisima ili Bože sačuvaj, sa INTERNETA, možete se upitati zbog čega lekari ili ne podržavaju ovaj način ishrane ili vas čak odvraćaju od toga. Odgovor je jednostavniji nego što mislite. Nije da vaš lekar ne želi da osetite prednosti ovakve ishrane. Najverovatnije je da vaš lekar nije edukovan o efektima ovakve ishrane na bolest. Da bismo razumeli ovo, daću vam neke informacije o obrazovanju u medicini.

Da biste uopšte bili primljeni na medicinski fakultet, morate biti izvanredan student. U našem sadašnjem sistemu obrazovanja, biti izuzetan student znači da ste sposobni da učite i pamtite veliki broj informacija u kratkom vremenskom periodu i da  se precizno setite informacije na ispitu ili kasnije tokom medicinske obuke sa pacijentima. Obrazovanje ne zahteva da budete kreativni mislioci ili inovatori ili da preispitujete ono što ste naučili. Kada student uđe na medicinski fakultet, količina i brzina učenja se nadalje ubrzava. Bukvalno nema vremena da dovodi u pitanje validnost materijala koji uči.

Većina studenata medicine je čula od svojih mudrih profesora frazu “ polovina onoga što ste upravo naučili je netačno, ali mi ne znamo koja je to polovina”. Međutim, to je koncept koji je teško prihvatiti s obzirom na vreme i napor utrošen na učenje svog tog znanja. U suštini, osećaj koji preovlađuje na kraju medicinskog školovanja je, “Ja znam da ne znam sve, ali bar znam šta je najbitnije”.

Sledeći deo ove slagalice je da znamo da se o ishrani jedva razgovara na većini (ne svim) medicinskim fakultatima. Na Empory univerzitetu, 1982. godine, imali smo 2 nedelje edukacije iz “ishrane”.  Ono što smo učili je kako telo metaboliše proteine, ugljene hidrate i masti, koje su bolesti izazvane nedostatkom hranljivih materija i nutritivne potrebe za ta oboljenja. Činjenica, da su mnoge hronične bolesti kao kancer, dijabetes, bolesti digestivnog trakta bile retke pre usvajanja Zapadne dijete, nisu ni spomenute. Ja to nisam saznao do 2011. godine, kada sam pročitao knigu “ Dobre kalorije, loše kalorije” od Garija Taubesa (Good Calories, Bad Calories, Gary Taubes ).

Do vremena kada student medicine diplomira, misli da zna većinu onoga što treba da zna, da je nešto od toga pogrešno i da treba da nastave sa učenjem. Ali kako sve to funkcioniše u praksi? Sledeće što dolazi je praksa i specijalistički staž. To je vreme kada mladi doktor uči kako da brine o bolesnom pacijentu u bolnici i ambulanti. Broj slučaja je prvo mali, ali se ubrzo poveća. Učeni smo kako da dijagnostikujemo i lečimo širok spektar medicinskih stanja od manje opasnih do životno ugrožavajućih. Ova lečenja uglavnom uključuju jedan ili više lekova. Da biste naučili nove terapije ili da biste razumeli koja  terapija trenutno nije efikasna, lekar mora da provede dodatno vreme i napor da bi čitao medicinsku literature,  od koje neke ima u velikom broju. Ono malo vremena što preostane za čitanje malog dela mase medicinske literature, obično je posvećeno nečijoj užoj specijalnosti, ostavljajući temu ishrane i njenog uticaj na hronične bolesti van razmatranja.

Neki lekari su već upoznati sa dijetom sa malo ugljenih hidrata, a drugi su možda voljni da nauče o tome i podrže vas posebno kada vide da je rezultat toga poboljšanje vašeg stanja.  Međutim, drugi lekari će odmah prepoznati da to nije deo njihovog armamentarijuma ida zbog toga ili nije efikasno ili je možda opasno, posebno ako se spomene reč “ketoza” ili “ketoni”. Iako bi lekari trebalo da znaju razliku između “nutritivne ketoze” i “ketoacidoze”, termin “nutritivna ketoza” se jedino spominje u kontekstu dijete sa malo ugljenih hidrata ketogene dijete i zbog toga se ne uči na medicinskom fakultetu.  Jedini kontekst u kome većina doktora zna o “ketozi” je sledeći: ketoza gladovanja, dijabetička ketoacidoza ili alkoholičarska ketoacidoza, od kojih ni jedna nije dobra.

Još jedna stvar koju biste trebali da znate o praktikovanju medicine je da su lekari konstantno svesni mogućih tužbi za nesavestno lečenje. Jedan od kriterijuma za takvu tužbu je kada lekar ne sledi “standardne mere lečenja”. Ako je terapija sigurna i efikasna a nije prepoznata kao “standardna mera lečenja”, lekar može da bude tužen za nesavesno lečenje ukoliko se nešto  desi pacijentu, bez obzira da li to ima ili nema veze sa dijetom sa malo ugljenih hidrata.

Sve u svemu rekao bih da bez obzira na veliki broj dokaza o prednostima dijete sa malo ugljenih hidrata za mnoga medicinska stanja, takav način ishrane još uvek nije prihvaćen kao “standardna mera” u 2016. godini. Sumnjam da će ikada biti iznenadnog deklarisanja njenih prednosti i bezbednosti. Pre će doći do postepenog pomeranja ka prihvatanju ove dijete. Na primer, Američka asocijacija za dijabetes (ADA) u njihovom standardu za lečenje dijabetesa iz 2016. godine ( Standards of Medical Care in Diabetes-2016  ) kaže sledeće: ”Pošto nema jedne idealne dijetetske podele kalorija između ugljenih hidrata, masti i proteina za osobe sa dijabetesom, podela makronutrijenata treba da bude individualizovana tako da se ima na umu ukupan unos kalorija i metabolički ciljevi.“ Nadam se da možete da prihvatite skriveni smisao ove smernice. Ovo nije specifično odobravanje dijete sa malo ugljenih hidrata, već njeno prihvatanje. Međutim, lekar koji je možda čak i pročitao ovu jednu rečenicu od 112 stranica ovog dokumenta ju vjerojatno nije protumačio na isti način 🙂

Poznajem mnogo lekara koji entuzijastično propagiraju dijetu sa malo UH za mnoga medicinska stanja. Velika većina njih imaju lična iskustva poboljšanja zdravlja sa usvajanjem ove dijete. Mada su lekari naučeni da zanemaruju anegdotalne dokaze, to je teško uraditi kada ste sami u pitanju.

Kako se obratiti lekaru da biste dobili podršku za vaš život sa malo ugljenih hidrata?
Zbog mnogih razloga koji prevazilaze pisanje ovog članka, najbolje je da na vašoj strani imate lekara koji podržava život sa malo ugljenih hidrata. To će uticati na potrebe ili smanjenje potreba za mnoge od vaših medikamenata. Postoje prateće pojave koje se lako mogu korigovati ako poznajete kako ova prehrana deluje.

Sa ovim što je rečeno, mislim da je najbolji pristup da biste došli do doktora na vašoj strani,  da polako motivišete vašeg lekara da pročita nekoliko odabranih referenci o prednostima života sa malo UH za vaše specifično zdravstveno stanje. PubMed  je dobar izvor članaka objavljenih u medicinskoj literature. Malo je verovatno da će skeptičan lekar pročitati knjigu o dijeti sa malo UH, mada možete i to da pokušate. Mada, svaka knjiga o dijeti sa malo UH koju sam pročitao ima mnogo referenci iz medicinske literature koju možete pronaći na PubMed  ili odšampati vašem doktoru. Ima lekara koji neće biti ubeđeni uprkos brojnim člancima koje ste mu pokazali. U tom slučaju, možda biste želeli da potražite drugo mišljenje od lekara koji ima iskustva sa dijetom sa malo UH. Ovo je jedina lista lekara za koju ja znam: lista.  Prehrana sa malo UH, odnosno ketogena prehrana, možda nije za svakoga, ali za mene i mnoge druge sa dijabetesom (i veliki broj drugih medicinskih stanja), je od životnog značaja.

Dr. Keith Runyan

Dr. Keith Runyan je penzionisani lekar koja je praktikovao urgentnu medicinu, internu medicinu, nefrologiju i medicinu gojaznosti tokom 28 godina karijere. 1998. godine oboleo je od dijabetesa tip1, u 38-oj godini života i borio se da održi normalne glikemije. Kada je počeo redovno da vežba 2007. godine  njegova sportska ishrana (šećeri) dodatno su pogoršali stanje. Dok se pripremao za ironman trijatlon, otkrio je ketogenu dijetu koja se kristila za sve dijabetičare pre otkrića insulina 1921. Godine.  Ova dijeta je doživela uskrsnuće sa dr Richard K. Bernstein, i dr Runyan je usvojio njegove metode u menadžmentu dijabetesa. Na iznenađenje dr Runyana, epizode hipoglikemije su se dramatično poboljšale kao i njegova kontrola glikemija. Ostao je aktivan plivač, biciklista, ronilac i od skora olimpijski dizač tegova. Na svom blogu piše o svojim iskustvima da bi pomogao u edukaciji ostalih osoba sa dijabetesom, naziv bloga je Ketogenic Diabetic Athlete. https://asweetlife.org/author/dr-keith-runyan/

Bottom of Form