Razlika između ketoze i dijabetičke ketoacidoze

Kao dijabetičari, često smo suočeni sa strahom od ketona, ma koliki njihov nivo bio i često van konteksta povišenog šećera u krvi. Možda ste čuli od doktora da je ketoza po život opasno stanje. Ako je tako, vaš je doktor pomešao dijabetičnu ketoacidozu sa nutritivnom ketozom.

Prvo nešto o tome šta su ketoni, tačnije ketonska tela. Ketonska tela su nuspojava metabolizma masti i nekih amino kiselina. Naše telo može da proizvede 3 vrste ketonskih tela: aceton, acetoacetat i betahidroksibiturinsku kiselinu (B-OHB). Ketonska tela su, jednako kao i glukoza, izvor energije za mozak i srce.

Zbog čega proizvodimo ketone?
Kao prvo to je evolucijska prednost. Naš mozak može jedino da funkcioniše sa glukozom i ketonima. Ljudsko telo može kao rezervni izvor energije da skladišti glukozu (glikogen) i masti. Mozak ima najveće potrebe za energijom. Prikazano u brojkama, mozak predstavlja oko 2% naše telesne mase, a troši oko 20% energije (kod dece je bliže 40-50%). Rezerve glukoze u jetri su oko 100-120g i oko 300-350g u mišićima. Problem je što glikogen iz mišića ne može da uđe u krvotok (mišići nemaju enzim glukoza-6-fosfatazu koji transformiše glikogen u slobodnu glukozu) pa zaliha glikogena u mišićima služi samo za hranjenje mišića.

Naše telo ima zalihu glukoze za 1-3 dana funkcionisanja (zavisi od mnogo faktora). Kada naše telo ne bi imalo rezervni sistem snabdevanja energijom neophodnom za funkcionisanje mozga, čovek bi veoma brzo bio smrtno ugrožen. Na sreću, naša jetra može da koristi masti i neke amino kiseline i da ih pretvara u ketone, pre svega za funkcionisanje mozga kada je nivo glukoze smanjen. Mogućnost našeg tela da proizvodi ketone je neophodna za naše preživljavanje. Zanimljivo je da su ketoni čak „čistije gorivo“ – oksidacijom proizvode manje slobodnih radikala, regulišu antioksidativne gene i obezbeđuju više ćelijske energije.

Šta je dijabetička ketoacidoza?
Kada dijabetičar ovisan o insulinu ne uspe da primi dovoljno insulina, on ulazi u stanje gladovanja. Iako ima više  nego dovoljno glukoze u krvotoku, bez insulina ona ne može da se ubaci u ćelije. Telo radi ono što bi radilo i kod zdrave osobe u stanju gladovanja – počinje da proizvodi ketone iz masti i proteina. Prvo iz hrane koju smo pojeli, pa nakon toga naše vlastite telesne zalihe. Evo u čemu je problem: dijabetičar ne može da proizvodi insulin i zbog toga nema povratne sprege, pa telo nastavlja da proizvodi ketone bez prestanka, ukoliko ne dođe do injektiranja insulina. Tokom vremena, nivo ketona (posebno betahidroksibiturina), dostiže nivo od 15 do 25 milimolara (0,015-0,025 mmol/ml), što dovodi do pH disbalansa i značajnog metaboličkog poremećaja, te dijabetičar postaje kritično bolestan.

Ovakvo stanje nije moguće kod osoba koje imaju minimalnu količinu insulina. Razlog tome je što povratna sprega sprečava da se nivo ketona podigne do mere kada dolazi do pH poremećaja koji bi doveo do niza problema. Osoba u keto adaptaciji odnosno stanju nutritivne ketoze, uobičajeno ima nivo betahidroksibutirata između 0,5 i 3 milimolara (0,0005 i 0,003 mmol/ml), a to je mnogo manje od nivoa koji uzrokuje štetu kroz kiselo-bazne abnormalnosti.

Keto adaptacija je stanje koje se postiže značajnim smanjivanjem unosa ugljenih hidrata (uobičajeno ako se unosi manje od 50 g Uh dnevno). Tada se metabolizam menja i od oslanjanja na glukozu kao osnovni izvor energije prelazi na masti kao izvor energije. Specifično je da se mozak prebacuje od primarne zavisnosti od glukoze kao izvora energije na primarnu zavisnost od betahidroksibiturina kao energetski izvor. Ovaj proces nema nikakve veze sa onim što dijabetičari iskuse tokom dijabetične ketoacidoze. Dijebetična ketoacidoza i ketoza imaju sličnosti koliko požar u kući i kamin u kući.

Grafikon koji pokazuje optimalni nivo ketoze:

Dijabetična ketoacidoza je opasno i štetno stanje koje proizilazi iz potpunog ili skoro potpunog odsustva insulina. Osoba sa zdravim pankreasom, bez obzira na to koliko dugo ne jede (uključujući i osobu koja nije jela 382 dana, link na istraživanja) ili koliku restrikciju UH ima, ne može da uđe u dijabetičnu ketoacidozu jer čak i mala količina insulina će držati B-OHB nivo ispod 7-8 milimolara (0,007- 0,008 mmol/ml), što je mnogo ispod nivoa koji izaziva patološku acido-baznu abnormalnost dijabetične ketoacidoze.

Malo povišen nivo ketona u krvi uz glikemije u granicama zdravih osoba, ne znači da nam preti ketoacidoza, već je samo znak da metabolišemo masti ili iz zaliha masti u sopstvenom telu ili iz masnoća koje unosimo kroz hranu.

Većina lekara je o ketozi učila u kontekstu ketoze gladovanja, dijabetične ketoacidoze i alkoholičarske ketoacidoze. Bolje poznavanje osnovnih biohemijskih procesa od strane nas, ali i medicinske struke će mnogo pomoći u smanjivanju bezrazložnog straha od ketona.

Zaljubljenici u biohemiju detaljnije mogu čitati ovde:
http://eatingacademy.com/nutrition/ketosis-advantaged-or-misunderstood-state-part-i
http://eatingacademy.com/nutrition/ketosis-advantaged-or-misunderstood-state-part-ii

Izvori:
http://eatingacademy.com/nutrition/is-ketosis-dangerous
http://www.ketogenic-diet-resource.com/ketoacidosis.html
http://www.healthline.com/health/ketosis-vs-ketoacidosis#Overview1
https://www.youtube.com/watch?v=r8uSv6OgHJE&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/watch?v=Qk0U006YZ2w
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2495396/
http://eatingacademy.com/nutrition/ketosis-advantaged-or-misunderstood-state-part-i
http://eatingacademy.com/nutrition/ketosis-advantaged-or-misunderstood-state-part-ii
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/7768357
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/232234530
https://www.youtube.com/watch?v=tC_qBC1EEvw